| home linkovi novosti projekti kontakti |
| Basaričekova 24, 10000 Zagreb |
| tel:+385(1)4876463; fax:+385(1)4870186 |
|
|
|
|
|
U četvrtak, 30.11.2006. u 19 sati, u Basaričekovoj 24, Zagreb, (voditeljica programa Sonja Manojlović) nastupili su gosti iz Srpskog književnog društva: Vlado Kopicl; Radmila Lazić; Duško Novaković, tajnik; Gojko Tešić, predsjednik. Pisce su predstavili, i u razgovoru sudjelovali, prof. Dušan Marinković, predstojnik Katedre za srpsku i crnogorsku književnost na FF u Zagrebu, te voditelj tribine Branko Maleš. U 15,15 sati, istoga dana, gosti su nastupili i pred studentima na FF-u, gdje su ih studentima predstavili prof. Dušan Marinković i Velimir Visković, predsjednik HDP-a. Uzvratni nastupi članova HDP-a, u sklopu međunarodne razmjene pisaca, održat će se na Filološkom fakultetu i u Književnom centru Beograda 04.12.2006. VLADIMIR KOPICL Rođen 8. VIII 1949. u Đeneral Jankoviću. Osnovnu i srednju školu završio u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Katedri za jugoslovensku i opštu književnost Filozofskog fakulteta. Od 1970. godine bavi se književnošću, likovnom umetnošću, performansom, novinarstvom, književnim prevođenjem, pozorišnom i filmskom kritikom. Od 1970. godine objavljuje poeziju, eseje, književnu kritiku i prevodi sa engleskog jezika. Knjige poezije: - Aer (Matica srpska, 1978) - Parafraze puta (Matica srpska, 1980) - Gladni lavovi (KZNS, 1985) - Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986) - Pitanje poze (Matica srpska, 1992) - Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska,1995) - Klisurine (Narodna knjiga, 2002) - Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002) - Smernice (NB Svetozar Marković) Knjige eseja: - Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003) - Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006) Priredio je (i preveo) nekoliko zbornika i antologija: - Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih,1972) - Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem) - Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić) - Milenijumski citati (Orpheus, 2005) - Vrata panike – Telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005) i dr. Poezijom i književnokritičkim esejima zastupljen u svetskim antologijama i zbornicima: - Poets One – Heidelberger Anthologie (DAI, Heidelberg, Germany, 2003) - Impossible Histories (The MIT Press, Cambridge, Massachusetts – London, England, 2003) itd. Nagrade: - Brankova nagrada za poeziju (1979) - Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku (1989) - Nagrada Istok-Zapad za književnost (2006) Radio je kao urednik Centra za umetnost Tribine mladih u Novom Sadu (1971-1973), profesor u Centru za obrazovanje kadrova prevodilačke i kulturološke struke »Karlovačka gimnazija« (1978-1979), a od 1981. godine zaposlen je u Redakciji »Dnevnik« kao književni, filmski, pozorišni kritičar i urednik. Od 1971. do 1976. bio je aktivan na polju konceptualne umetnosti, performansa, proširenih medija i izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u našoj zemlji i svetu, uključujući 7. Pariski bijenale te niz reprezentativnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti u Beču, Edinburgu, Dortmundu, Rimu, Varšavi... Njegovi radovi iz ove oblasti uključeni su u nekoliko evropskih i svetskih antologija i zbornika, na primer – Klaus Groh, Aktuelle Kunst in Osteuropa, DuMont Aktuel, Cologne, 1972. itd. Uređivao je nekoliko književnih časopisa: Član uredništva Letopisa Matice srpske bio je od 1981. do 1995. godine; 1986-1989. bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Rays/Luči/ Los Rayos/Strahlen koji je Društvo književnika Vojvodine izdavalo na engleskom, ruskom, španskom i nemačkom jeziku, a 1995-1998. godine bio je osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa za teoriju, radikalizme i umetnost TRANSkatalog u izdanju novosadske privatne izdavačke kuće »Četvrti talas« i nezavisne Asocijacije ''Apostrof''. Trenutno je član uredništava časopisa za kulturu, umetnost i društvena pitanja »Ulaznica«. Bio je član mnogih pozorišnih žirija (BITEF, Malo Pozorje, FIAT...), radio selekciju za MES (Sarajevo) i Sterijino pozorje, 1995-1998. godine bio je osnivač, selektor i predsednik Umetničkog odbora Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra INFANT u Novom Sadu, selektor Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine (2002. i 2003), a od 2003. selektor Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu. Tokom više godina bio je član upravnih odbora Srpskog narodnog pozorišta, nezavisne Asocijacije »Apostrof« i Pozorišta mladih u Novom Sadu, predsednik Upravnog odbora Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, član Upravnog odbora RTS, a trenutno je član Upravnog odbora IP »Prosveta« u Beogradu i član Programskog saveta Foruma slovenskih kultura (Ljubljana). Učesnik je više međunarodnih simpozijuma, seminara, kolonija i kongresa u oblasti književnosti, pozorišta, izdavačke delatnosti: Contemporary British Writer, Cambridge, England, 1988; 8th European Congress of Cultural Journals, Vienna, Austria, 1995; OFF LIMITS – European Off Theatre Symposium, Dortmund, Deutchland, 1996; Spektakl – grad – identitet, Beograd, Jugoslavija, 1996; Ledig House International Writers Colony, Ghent, New York, USA, 1998; Return to Europe, Bratislava/Budmerice, Slovačka, 2001; 11. međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa - 48. Sterijino Pozorje i AICT, Novi Sad, Srbija i Crna Gora, 2003; Poets One –World Poetry Festival, Heidelberg, Germany, 2003; X...i druge strasti – BITEF 2004; 5 Jahre lyrikline.org, Berlin, Germany, 2004 itd. Član je uprave Srpskog književnog društva i Srpskog Pen centra kao i član Društva književnika Vojvodine, Jugoslovenskog društva za umetnost i tehnologiju spektakla – YUSTAT, Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije. Živi u Novom Sadu. RADMILA LAZIĆ Rođena u Kruševcu 26.12. 1949. Živi u Beogradu. Piše poeziju, eseje i publicističke tekstove. Objavila zbirke pesama: - To je to (Prosveta, 1974.), - Pravo stanje stvari ( Nolit, 1978.) - Podela uloga (SKZ, 1981.), - Noćni razgovori (BGZ, 1986.) - Istorija melanholije (BGZ, 1993.) - Priče i druge pesme (KOV, 1998.) - Iz anamneze ( Rad, 2000.), - Najlepše pesme (Prosveta, 2003.) - Doroti Parker bluz (Prosveta, 2003. I izdanje, II izdanje 2004.) - Srce međ zubima (Zadužbina Desanka Maksimović, SKZ, Narodna biblioteka Srbije, 2003.), - Poljubi il' ubi (Biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak, 2004.) - Zimogrozica (Narodna knjiga, 2005.) U Makedoniji(2001.) objavila izabrane pesme pod naslovom Metafizika na samrakot u prevodu Branka Cvetkovskog. U Americi je 2003. objavila knjigu izabranih pesama A Wake for the Living u prevodu Čarlsa Simića. Ista knjiga objavljena je 2004. godine u engleskoj izdavačkoj kući Bloodaxe. 2005. godine objavila knjigu izabranih pesama u Norveškoj pod nazivom Med hjartet mellom tennen(Srce međ’ zubima). Knjiga eseja o poeziji «Mesto žudnje» izasla u biblioteci Slučaj, izdavačkog preduzeća Narodna knjiga, 2005. godine U štampi knjiga pesama: In vivo Za zbirku pesama Podela uloga dobila nagradu UKS «Milan Rakić»(1981), za zbirku Iz anamneze nagradu «Đura Jakšić»(2000), a nagradu “Desanka Maksimović»(2003) i «Disovu» nagradu(2004) - za celokupno stvaralaštvo. Objavila knjigu antiratne prepiske «Vjetar ide na jug i obrće se na sjever», zajedno sa Biljanom Jovanović, Radom Iveković i Marušom Krese, u ediciji Suhrkamp (1993.) a potom i u ediciji Apatridi, Radio B92 (1994.) Autorka je Antologije savremene ženske poezije Mačke ne idu u raj ( Samizdatat, FREE B92, 2000.). Pokrenula i uređivala časopis za žensku njiževnost «Profemina». Pokrenula i uređivala biblioteku «Femina» u izdavačkom preduzeću Prosveta. Uređuje biblioteku »Prethodnice« u Narodnoj knjizi. DUŠKO NOVAKOVIĆ Pesnik i prevodilac Duško Novaković je rođen 25. oktobra 1948. godine u Podgorici. Jedno vreme je živeo u Makedoniji, pa ponovo u Crnoj Gori, i Srbiji, a potom,posle završetka ginmazije u Strumici,1968. godine, pohađa studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik za poeziju u nekoliko listova i časopisa: Književnoj reči, Književnosti, Književnim novinama ( do dolaska ratne redakcije pri kraju devedesetih godina ), podgoričkoj književnoj reviji Ovdje, Prevodi savremenu makedonsku poeziju. Posebo je uočljiva Novakovićeva pesnička izvedenost - kao svojevrsna analogija - vlastite sudbine sa mitom o Odiseju i Telemahu.Obično zapitane nad smislom čovekovog opstanka usred zadatog koordinantnog sistema postojanja, njegove pesme, kao metafizičke dileme, udvajaju se sa prizorima iz svakodnevne stvarnosti.Epifanijski trenuci iz mitske i književne prošlosti povezuju se na taj način sa negativnim epifanijama iz istorije srpskog i evropskog društva na prelazu vekova i postaju upečatljiv primer verističkog preispitivanja stvarnosti, uspostavljanje apela kao svojevrsnog duha nad vodama. Knjige: - Znalac ogledala ( 1976 ) - Poderotine na vreći ( 1979 ) - Sati i životinje ( dvojezično na srpskohrvatskom i makedonskom, 1980 ) - Nadzornik kvarta ( 1982 ) - Dijalog o nemaru ( 1986 ) - Hodnikom (1991 ) - Znalac ogledala i pridružene pesme ( dopunjeno izdanje prve knjige, 1995 ) - Stacionarije – pesme rata i mesečarenja ( 1998 ) - Smetenjakov crtež ( 2002) - Izabrao sam Mesec – prethodne i nove pesme o noći ( izbor, 2003 ) - Dostavljeno muzama ( 2005 ) Uvršten u antologije: San nad hartijom ( savremena makedonska poezija od 1945 do 2000. godine, Otvoreni Kulturni Forum Cetinje i Crnogorsko društvo nezavisnih pisaca, 2001 ) i dr. Duško Novaković radi kao sekretar novoosnovanog Srpskog književnog društva. Član je srpskog PEN centra. Živi u Beogradu. Ima dva sina Pavla i Davida. Гојкo Тешић Гојко Тешић је рођен 1951. у селу Љештанску код Бајине Баште. Основну школу је завршио у Костојевићима (добитник дипломе “Вук Караџић”), гимназију у Титовом Ужицу (1970, добитник дипломе “Светозар Марковић”). Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду – група за југословенску и општу књижевност. У току студија три пута је добио “Октобарску награду Града Београда за стручне и научне радове студената Београдског Универзитета” (1972, 1973. и 1974. године), потом “Бранкову награду Матице српске” за најбоље стручне и научне радове студената (1974). Постдипломске студије је завршио на истом факултету одбраном магистарског рада ,,Полемике о авангарди у српској књижевности двадесетих година” (1985). Дисертацију “Српска књижевна авангарда (1902 –1934) – књижевноисторијски контекст” одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 17. новембра 2004. године. Бави се књижевноисторијским, књижевнокритичким и уредничким радом од 1972. године објављујући у следећим листовима и часописима: Књижевна историја, Развитак, Књижевна реч, Књижевна критика, Књижевност, Књижевне новине, Политика, Борба, Поља, Савременик, Кораци, Улазница, Повеља, Градац, Дело, Књижевни магазин, Књижевни гласник итд. - и у институтским зборницима. Запослен је у Институту за књижевност и уметност од 1977. године (пројекти: Историја српске књижевне периодике и Поетика српске књижевности). Организовао је међународни научни скуп “Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера” и уредио истоимени зборник радова (1985). Као сарадник Института два пута је боравио на научном усавршавању у Москви (30 дана 1982) и у Паризу (60 дана 1988). Био је стипендиста Гетеовог Института (Фрајбург, 1988). Био је члан Удружења књижевника Србије (до протестних шетњи у Београду, новембра 1996). Члан је Српског књижевног друштва и ПЕН-центра. Био је уредник “Књижевне речи” од 1977. до 1980, а од 1980. до 1984. године главни и одговорни уредник (са изразито демократском, полемичком/критичком и међународном оријентацијом). Кратко време био је у редакцији часописа “Књижевност” (1986-1987). Био је уредник библиотеке “Албатрос” (ИП “Филип Вишњић” 1993-94). У Народној књизи је од 1995. до данас покренуо и уређује књижевнотеоријске и књижевноисторијске библиотеке “Појмовник” (објављено преко 50 наслова – проглашена за најбоље уређивану библиотеку на Другом миленијумском сајму књига 2002, потом за издавачки подухват године на Салону књиге у Новом Саду, 2003. године), “Контекст” (сада „Нови контекст“), “Словенска књижевна мисао”, „Основа“, „Модерна традиција“, затим белетристичке библиотеке “Крај века”, “Алфа” (продукција савремене српске књижевности, уредио преко 50 наслова прозе, поезије и есеја), “Случај”, “Трезор”, “Библиосфера”, “Напукло огледало” итд. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке “Текст”, “Авангарда” и “Постојбина”, а код Чигоја штампе библиотеке “Складиште” и “Рез”. Велики број аутора које је објавио у наведеним библиотекама добио је најзначајнија књижевна признања. Покренуо је и уредио само два броја књижевне ревија Итака (1995, 1997), потом ревију Авангарда (1997, 2000, 2003) и Алманах Винавер (1997), књижевну ревију Алфа (Народна књига, 2001) и запажену публикацију поводом стогодишњице смрти Мирослава Крлеже Печат о Крлежи Данас (1993). Добитник је награда “Ђорђе Јовановић” за најзначајнију есејистичку и критичку књигу у 1991. години (за Српску авангарду у полемичком контексту – издавач “Светови”, Нови Сад, уредник Јован Зивлак, 1991) и “Павле Марковић Адамов” за Антологију песништва српске авангарде 1902-1934. у Сремским Карловцима 1993 (издавач, такође “Светови”, Нови Сад – уредник Јован Зивлак). Запослен у Институту за књижевност од 1. фебруара 1977. године. Од 1. септембра 1980. до 30. септембра 1984. радио је у Књижевној омладини Србије на месту главног и одговорног уредника листа “Књижевна реч”, а од 1. октобра 1984. поново се враћа у Институт, гда и сада ради у звању вишег научног сарадника. Од 1. јануара 2006. као руководилац преузима Пројекат „Савремене књижевне теорије и њихова примена: нове дискурсивне праксе књижевнотеоријских проучавања“ (обнавља библиотеку „Наука о књижевности. . Хонорарни је уредник у ИП Народна књига од 1995. године до данас. Од 15. јануара 2005. запослен је и на Филозофском факултету у Новом Саду где предаје српску књижевност 20. века. У звање ванредног професора изабран је 13. марта 2006. године. Библиографија (само књиге) До сада је објавио следеће књиге (хрестоматије, зборници, антологије, монографије, студије и расправе, итд.): • Зли волшебници 1-3. Полемике и памфлети у српској књижевности 1917-1943 ( Београд, Слово љубве - Београдска књига – Нови Сад, Матица српска, 1983); • Књижевна критика између два рата 1-2 ( Београд, Просвета, Нолит и Завод за уџбенике и наставна средства, 1985) • Антологија Албатрос ( Београд, ИП „Филип Вишњић“, 1985) • Антологија српске авангардне приповетке 1920-1930 ( Нови Сад, Светови, 1989; • Српска авангарда у полемичком контексту (Нови Сад, Светови – Београд, Институт за књижевност и уметност, 1990); • Утуљена баштина 1 (Антологија приповедача отписаних из идеолошких разлога, Београд, Доситеј, 1991); • Авангардни писци као критичари ( Нови Сад, Матица српска – Београд, Институт за књижевност и уметност, 1991); • Антологија српског авангардног песништва. Откровења и преиначења. ( Нови Сад, Светови, 1993); • Авангарда. теорија и историја појма 1-2 ( Београд, Народна књига, 1995, 2000); • Пркоси и заноси Станислава Винавера (Београд, Просвета, 1998); • Поетика. Теорија и историја појма (Београд, Народна књига 2000); • Авангарда и традиција. Теорија и историја (Београд, Народна књига 2003); • Васионски самовар. Антологија југословенске авангарде, св. 1: Поезија и манифести српске авангарде (Београд, Чигоја штампа 2001) • Откровење српске авангарде (Институт за књижевност и уметност, Београд – Народна књига, 2005) • Драган Алексић: Дада танк (Београд, Нолит 1978); • Станислав Винавер: Београдско огледало (Београд, Слово љубве 1978); • Формализам и марксизам (Београд, часопис Видици, 1985); • Књижевни радови Коче Поповића 1-2 (Београд, просвета, 1985); • Станислав Винавер: Громобран Свемира (Београд, ИП „Филип Вишњић“ 1985); • Тодор Манојловић: Основе и развој модерне поезије (Београд, ИП „Филип Вишњић“ 1987; друго допуњено издање, Зрењанин, Народна библиотека „Жарко Зрењанин“, 1998); • Дела Драгише Васића 1-4 (Београд, Просвета 1990); • Дела Григорија Божовића 1-3 (Приштина, Јединство, 1990, Косовска Митровица - треће издање 2006); • Дела Станислава Кракова 1-3 (Београд, ИП „Филип Вишњић“,1992-1996); • Милош Црњански: Лирика Итаке, Приче о мушком, Дневник о Чарнојевићи и Маска (Београд, Издавачка агенција „Драганић“, 1993-1995); • Владан Стојановић Зоровавељ: Низ ветар (Београд, Време књиге 1995); • Адријан Марино: Модерно, модернизам, модерност. (Београд, Народна књига – Библиотека Појмовник“, 1995) • Адријан Марино: Поетика авангарде. (Београд, Народна књига – Библиотека „Појмовник“, 1997); • Мита Димитријевић Мид: Метафизика ничега и Трговинска преписка... (Београд, „Откровење“1997); • Станислав Винавер: Беч, стаклена башта на Дунаву. (Београд, Народна књига, 1998 – Библиотека „Случај“); • Растко Петровић: Младићство народног генија. (Београд, Народна књига, Библиотека „Случај“, 1998); • Момчило Т. Селесковић: Есеј о методи изучавања књижевности и друге расправе.( Београд, Народна књига, Библиотека „Појмовник“, 1999) • Дела Рада Драинца у десет књига (Београд, Завод за уѕбенике и наставна средсатва 1998-1999 – издавачки подухват за 1999); • Станислав Краков: За част отаџбине/Пожар на Балкану. (Београд, Народна књига, Библиотека „Случај“, 2000); • Милош Црњански: Где живи најсрећнија жена Југославије. (Београд, Народна књига – Библиотека „Случај“, 2000); • Раде Драинац: Пламен у пустињи / Писма љубави. (Београд, Народна књига – Библиотека „Случај“, 2000); • Станислав Винавер: Проблеми нове естетике (Београд, Народна књига -Појмовник, 2002); • Јан Вјежбицки: Разговор о књижевности (Београд, Народна књига Појмовник, 2003); • Јосип Богнер; Од модерне до надреализма (Загреб, Просвјета, 2005); • Светислав Стефановић: На раскрсници. Есеји, критике и полемике о модерној српској књижевности (Нови Сад, Матица српска, 2005); • Светислав Стефановић: Мирис памтивека. Књига о Лази Костићу ( Нови Сад, Матица српска, 2005); • Књижевни манифест. Теорија и историја (зборник, Народна књига, библиотека „Појмовник“ 2006); • У припреми су следећа издања: • избор из Драинца за школску лектиру Жива географија (Завод за уџбенике, 2004), зборник Непочин поље Васка Попе 1956-1958.(КОВ, 2004) и Јан Вјежбицки О српској књижевности (2004) итд. Припрема и следеће зборнике, антологије и хрестоматије и : Манифести српске књижевности (од почетака до данашњих дана), Утуљена баштина 1-7, Српска књижевна авангарда 1-7, Манифести светске авангарде, Дела Драгана Алексића, Српска авангарда у Хрватској, Антологија српског дадаизма, Антологија европске авангарде, Антологија српске поезије 20. века, Антологију српске приповетке 20. века, Антологија полемика и памфлета у српској књижевности 20. века, потом неколико тематских антологија српске и хрватске поезије 20. века, Авангарда у четири варијанте (или Југо-авангарда) итд., итд. |
||||||||